Supermen – spasitelj po meri čoveka

Supermen je junak iz stripa i sa filma. Svi znamo tu priču.Ali malo ljudi zna da je Supermen povezan sa Isusom Hristom. Kako?Reč Supermen znači nad-čovek. Potiče od latinsko-grčke složenice superheroj, što znači onaj koji je više od heroja; heroj znači polubog. On je na neki način božji sin. Potiče sa daleke planete koja se zove Kripton, što na grčkom znači „ono što je skriveno“; skrivena stvarnost, skriveno mesto (aluzija na „Nebo“ u hrišćanstvu). Njegovo pravo ime Kal-El na njegovom maternjem jeziku znači „zvezdano dete“. Supermen na planetu Zemlju stiže kao dete u kolevci unutar malene svemirske kapsule dizajnirane u obliku zvezde repatice. Tamo ga šalje njegov otac Džor-El (upotreba reči El u imenu oba lika, naravno, nije slučajnost; to je hebrejska reč za Boga), vodeći naučnik sa Kriptona, s ovim rečima:„Iako ćeš odrasti i biti odgojen kao ljudsko biće, ti nisi samo jedan od njih… oni mogu biti veliki narod, Kal-Ele; oni to žele da budu. Samo im nedostaje svetlo da im pokažeš put. Upravo iz ovog razloga, te njihove sposobnosti da čine dobro, poslao sam im tebe, svoga jedinorođenca… putovaćeš daleko, moj mali Kal-Ele, ali ja te nikad neću napustiti, pa ni u susret smrti. Moju snagu učinićeš svojom. Videćeš moj život kroz svoje oči, kao što će tvoj biti viđen kroz moje. Sin će biti kao otac, a otac kao sin.“Postoje očigledne paralele sa Isusom Hristom (Jovan 3:16; 8:12; Luka 4:18). Dakle, i Supermen sledi volju svoga oca i misiju koju mu je pripravio, a to je spas ljudskog roda.Kad mali Kal-El konačno sleti na Zemlju, tačnije u Kanzas, tamo ga pronalaze i odgajaju kao svog usvojenog sina bračni par Kent, koji su se u izvornoj verziji stripa zvali Marija i Josif (u filmovima ova imena su promenjena u Džonatan Džozef i Marta). Mali Kal-El ima dvostruki identitet; odrasta pod imenom Klark Kent, školuje se i radi kao novinar.Negde oko tridesete godine, Supermen počinje svoj javni život. Pre toga se povlači u samoću, u pustinju, na Arktiku. Tamo gradi prostor tišine i izolacije za susret sa svojim ocem – Tvrđavu samoće. Supermen u Tvrđavi samoće koristi nauku: vanzemaljsku supernaprednu tehnologiju kristala koje mu je otac stavio u kolevku kad je kao dete poslat na Zemlju. Iz tih kristala, u kojima je zapisano sve znanje i mudrost njegovog oca i rodne planete, Supermen dobija neophodno vođstvo kojim oblikuje svoj identitet i sledi misiju koju mu je zacrtao otac, u slobodi. Otac i sin postaju jedno. Jedna volja.

Supermen oblači na sebe svoje odelo; kombinaciju plave i crvene boje koje su dominantne u masonskoj simbolici. Plašt je znak plemenitosti, uzvišenog digniteta i vela koji razdvaja nosioca od sveta. Na prsima, Supermen nosi znak koji znači „nada“ na njegovom maternjem jeziku.Njegovo javno delovanje (borba protiv kriminalaca i zlih moćnika ovoga sveta) prate mnoga čudesna znamenja. On leti, otporan je na metke, ima nadljudsku snagu, brzinu, čula, znanje; njegovom pogledu ništa se ne može sakriti (rendgenski vid). Duboko se saoseća sa svima, pa čak i samim zlikovcima; oprašta, uvek daje novu priliku, ne osvećuje se, traži dobro u svakom čoveku. I to ga čini ranjivim.Zbog svoje misije živi u trajnom stanju blaženstva, jer su brak i porodica jednostavno neodrživi. Ovaj element Supermenove posebnosti predstavljen je kroz njegov specifičan odnos sa likom novinarke Luis Lejn (lik kreiran po uzoru na Lazareve sestre i Mariju Magdalenu). U ključnom dijalogu između njih dvoje (film „Supermenov povratak“ iz 2006.) ona mu, frustrirana nemogućnošću realizacije romantične veze s njim, kaže da „ovaj svet ne treba spasitelja“. On na to odgovara (podstaknut iskustvima svojeg nadljudskog čula sluha): „Zašto ga onda priziva svaki dan?“Ranjivim Supermena čini i kriptonit, mineral sa njegove rodne planete, koji je uništen zbog pobune sila zla koje su napale njegovog oca: general Zod, Ursa i Non, likovi koji podsećaju na aždaju, lažnog proroka i zver iz knjige Otkrivenja (Otk. 16:13). Zod Supermenu nudi čitav svet, samo ako mu se pokloni i njemu jedinome služi. Slično u nekoliko navrata pokušava i Leks Lutor (ime izvedeno iz reči Lucifer), Supermenov ovozemaljski neprijatelj. On želi moć i slavu, a Supermen je, naprotiv, došao da služi. Kriptonit je duševna rana iz prošlosti (paralela: pala priroda, prvobitni greh), spona sa rodnim zavičajem. Supermen gubi svoje moći u dodiru sa kriptonitom. On je i simbol greha koji se umnožava u dodiru sa spoznajom koju u okultizmu predstavljaju kristali.Ipak, kako to slikovito prikazuje film „Supermenov povratak“, on ga uzima na svoja pleća, uzdiže se sa Zemlje i baca ga daleko od sveta, u svemirsku prazninu. Supermen pada pokošen, bezživotan natrag na zemlju, raširenih ruku u formi krsta. Svet je u šoku. Supermen je mrtav? Polažu njegovo beživotno tijelo u bolnički krevet. Treći dan, medicinska sestra pronalazi prazan krevet. Reditelj filma, Brajan Singer, javno je priznao da je scena sa početka filma, u kojoj Marta Kent drži Supermena u naručju, direktna kopija Mikelanđelova remek-dela Pieta (slično sceni u filmu Mela Gibsona „Stradanje Hristovo“).U popularnoj TV seriji „Smolvil“ (emitovane od 2001. godine), u prvoj epizodi, Klarka Kenta njegovi školski drugovi omamljuju kriptonitom i razapinju ga na krst, kao strašilo u polju kukuruza. U strip verziji priče iz 1992. godine, Supermen umire u sukobu sa drevnim svemirskim monstrumom nazvanim „Sudnji Dan“ (eng. Doomsday), bićem Armagedona, koje mu zadaje fatalnu ranu – probada ga na boku, ispod rebra. No, ubrzo nakon Supermenove smrti, Luis Lejn nalazi prazan grob, i viče, doslovno ovim rečima: „O Bože, prazan je! Njegov grob je prazan!“I konačno, kao što Isus uzlazi na nebesa svome Ocu, nakon završetka svoje zemaljske misije, tako i Supermen (u završnoj sceni svih pet dosad snimljenih filmova) nalazi svoju snagu na nebu. Sunčevi zraci ga doslovno leče i zaceljuju; tu susreće oca, i leti na oblacima nebeskim. Bdi nad Zemljom kao njen čuvar.Ali Supermen nije Isus Hrist. On je fiktivni plod ljudske mašte, rekli bismo okultne vizije Spasitelja i Čuvara čovečanstva. Supermen upražnjava super moći, nalik onima koje nepreporođeno ljudsko srce očekuje od njihove verzije Mesije. On je oslobodilac u grehu. On teži da podstakne „dobro“ u ljudima iz greha. Supermen, za razliku od Isusa Hrista, ne oslobađa čoveka od greha da bi ga vratio životu koji ne umire. Njegova uloga je buđenje dobrote u čoveku, ovakvom kakav jeste u konceptu mešavine dobra i zla.Supermen je savremeni mit, i kao takav tek reciklaža svih drevnih mitova i religija ovoga sveta koje u svom korenu imaju monomit – herojevo putovanje (Persej, Herkul, Odisej, Eneja, Beovulf, Buda, Muhamed).Psihološki motiv koji koristi filmska industrija kroz priču o Klarku Kentu je životno putovanje. To putovanje se sastoji od tri dela: odvajanja (od doma i poznate sredine), inicijacije (ulazak u stvaran svet pun izazova i iskušenju; odrastanje) i povratka (lični doprinos zajednici). Na putovanju se prolazi kroz nekoliko etapa: poziv na avanturu, natprirodna pomoć, prag iz poznatog u nepoznato, pomoć mentora, izazovi i iskušenja, otkrivenje (smrt i uskrsnuće), preobražaj, pomirenje, povratak rodnoj sredini sa darom. Herojevo putovanje korespondira sa čežnjama i maštarijama palog čovjeka. Zbog toga svet veoma voli Supermena, ali se sklanja od Isusa Hrista, super Čoveka koji obezbeđuje i nudi realnu pomoć za izlazak iz naših ključnih egzistencijalnih problema. S druge strane, Supermen nam sugeriše kako nam je dobro tu gde jesmo i kakvi jesmo, samo ako se malo potrudimo da pokrenemo skrivenu dobrotu našeg bića, dok je njegova uloga da nas štiti svojim natprirodnim moćima.Priče i filmovi o superjunacima nadahnjuju nas da budemo bolji ljudi ali nikad ne ulaze u suštinu našeg problema sa dobrotom i moralom. Oni zapravo na suptilan način pokreću motive pale ljudske prirode da se u svojoj sili izbori protiv zla. Ali pošto se dobro i zlo prožimaju u čoveku, i sam junak se koristi „dozvoljenim sredstvima“ i lukavstvima prljave igre da bi pobedio negativce. Tako, na primer, u filmu „Spajdermen 3“ sam glavni junak ima problem sa atakom zla u podvojenoj ličnosti „crnom Spajdermenu“ koji počinje da mu se sviđa.Mitski i savremeni fiktivni junaci postaju predmeti divljenja i poistovećivanja na idolatrijski način. Imaginarni svet – produkcija Holivuda – nije nimalo naivan.Supermen može biti inspirativan, ali je u stvarnosti vrlo loša i nesavršena aluzija na Isusa Hrista. On se bori protiv kriminala, ali ne može iskoreniti zlo. On nam pomaže ali ne može nam dati sebe u radikalnom smislu kao što to čini Isus. Supermen može zaustaviti metak, ali ne može dati život večni. Nauka i tehnološki napredak ne mogu zameniti Božju blagodat i ljubav, ali nas mogu uvući u svet iluzija i iracionalnosti. U filmu „Čovek od čelika“ postoji scena u kojoj Supermen razgovara sa sveštenikom u crkvi pre nego se preda u ruke neprijatelju, a u pozadini se vidi obris vitraja sa likom Isusa Hrista dok se moli u Getsimaniji. Aluzija je jasna: Isus je mit, pozadinska priča, a Supermen je stvarnost, pravo utelovljenje. Uklanja se Emanuel (Bog s nama, Sin Čovečiji), a na njegovo mesto stavlja se super moćni vanzemaljac. Supermenova sila je čisto fizička, njegove telesne ćelije efikasnije koriste energiju Sunca od običnih ljudskih ćelija.Napokon, možemo konstatovati da se kroz likove i prikaze savremene kulture svetu, a posebno mladima, podmeću suptilno skrivene stranputice koje potajno oblikuju našu životnu ideologiju, smernice i poglede na svet. 

Izvor:Institut za izučavanje religije